Dragi moji, ukoliko ste doneli odluku da se preselite u Ameriku - dočekujem Vas sa otvorenim rukama i osmehom na licu! Dobro došli na blog post koji služi kao detaljno uputstvo procesa prijave za studije. Ovo je težak deo posla, ali verujte mi da vredi svakog uloženog minuta. Evo liste 5 stvari koje morate uraditi da biste studirali u Americi:

1. PLANIRANJE!

Ovo je NAJBITNIJA stavka na spisku! Rokovi za prijave (koji uključuju ispunjene aplikacije, dostavljenu dokumentaciju, itd.) su najčešće 1. decembra GODINE PRE NEGO ŠTO ŽELITE STUDIRATI. (Dakle, prijave primljene do 1. decembra 2018. se odnose na studente koji počinju školsku godinu na jesen 2019. godine.) Ovo se značajno razlikuje od rokova u Srbiji, jer u Srbiji polažete prijemni ispit za fakultet tek pošto završite prethodnu školsku godinu.

Stoga, moja preporuka je da počnete sa svojim prijavama MINIMUM godinu dana pre nego što želite da se nađete tamo studirajući. Budući da školske godine uglavnom počinju u avgustu, iskoristite leto pre godine studiranja kao početak svojih internet pretraga! Tako ćete imati dovoljno vremena da:

- ne budete u stanju panike dok istražujete škole i svoje opcije

- ne ludite od činjenice da imate 24 sata do predaje preporuke koju ste zaboravili da tražite

- ne šaljete užurbano mejlove u kojima se interesujete za studijski program koji ne postoji u toj školi, jer ste je pobrkali sa drugom

- ne stvarate loš prvi utisak jer ste napisali generički mejl i kliknuli "pošalji" Boston Conservatory-u gde piše da ste veoma zainteresovani da studirate na Bard College-u

LIČNO ISKUSTVO: Imala sam svesku punu utisaka o svakoj školi koju sam istražila i tabelu koja je visila iznad kompjutera sa svim zahtevima za prijave/rokovima/ličnim rokovima za izabrane škole. Štiklirala bih stavke koje sam završila i tako imala pregled svog napretka. Proces prijave nosi sa sobom mnogo informacija i posla; znala sam da ne mogu sve da ih skladištim u glavi i zato mi je zapisivanje pomoglo!

SAVET: Evo jedne vremenske linije sa preporučenim aktivnostima (u svrhu izbegavanja uzrokovanja sopstvenih srčanih problema) :)

2. DEMONSTRIRATI ZNANJE ENGLESKOG JEZIKA

Većina univerziteta u Americi traži dokaz znanja engleskog jezika kroz dostavljanje rezultata sa jednog od dva popularna standardizovana testa - TOEFL-a (Test of English as a Foreign Language) i/ili IELTS-a (International English Language Testing System). Škola ima pravo da bira da li preferira jedan test preko drugog, ili prihvata rezultate oba testa. Ovo je nešto o čemu morate komunicirate sa Admissions Office (kancelarijom sa primanje novih studenata) škole koja Vas zanima, ukoliko nije već naznačeno na sajtu. Takođe, proverite koliki broj bodova je potreban za škole koje su Vam na spisku interesantnih.

Oba testa imaju 4 sekcije: čitanje, slušanje, govor i pisanje.

Koja je razlika između dva testa?

IELTS vs. TOEFL

tip rada: na papiru | na kompjuteru

trajanje: 2h 45min | 4h

govorni deo testa: sa ispitivačem uživo | sa kompjuterom

Za dalje detalje, možete pročitati ovde.

SAVET: Na primer, kada uplatite i zakažete svoje polaganje TOEFL-a, uz stvaranje profila na njihovom sajtu ćete dobiti pristup uzorcima testa onlajn. Test trenutno košta $190. Toplo preporučujem da, bez obzira na to koliko se udobno osećate sa jezikom (koliko putujete, gledate filmove/serije, idete na časove, itd.), PREGLEDATE i URADITE probne testove pre nego što odete na testiranje. Test nije težak kada znate sa kakvim se formatom suočavate i kako se test ocenjuje.

Idite do Internacionalnog Akademskog Centra u Beogradu - oni nude pripreme za standardizovane testove i imaju materijale koji su Vam potrebni. Postoje i aplikacije (spisak ovde) i sajtovi koji Vam mogu pomoći pri pripremi testova. Iskrojite svoju pripremu prema svojim sklonostima u učenju!

LIČNO ISKUSTVO: Pogledala sam format testa, iako mi engleski jezik nikada nije bio problem. Zatim sam istražila o najboljim metodama polaganja testa - npr. kako pristupiti visoko-stručnim člancima iz oblasti astrobiologije, gde će mi većina (pre će biti - celina) rečnika i predstavljeni koncept biti nepoznanica. Ovo nije tako teško kao što zvuči ako znate kako da napadnete problem i razumete da je test napravljen tako da iskoreni slabe i nepripremljene. Takva priprema mi je pomogla da ostvarim odličan rezultat - 115/120 poena.

3. POLOŽITI STANDARDIZOVANE TESTOVE ZA PRIJEM NA UNIVERZITET

U zavisnosti od toga na koji stepen studija želite ići, morali biste da polažete SAT / ACT (dodiplomske studije) ili GRE / GMAT (postdiplomske studije). Morate proveriti na sajtovima Vaših škola koji test traže (neke škole ne zahtevaju nijedan, ali to je veoma retko) i kakve rezultate morate ostvariti da bi Vas razmotrili za prijem.

Delovi ovih testova se razlikuju, ali svi uključuju znanje jezika (da, ponovo znanje jezika, iako polažete jezički test), matematike, sa mogućnošću i nekakve dodatne nauke (ACT nudi ovu opciju) - sve u zavisnosti od toga šta Vaša škola zahteva od Vas da polažete. Svi navedeni testovi traju između 3 i 4 sata.

SAVET: Sve isto važi kao i za testove engleskog jezika! Informišite se prvo šta bi trebalo da polažete i kakav uspeh planirate da ostvarite. Zatim, kada se prijavite za polaganje testa, uradite sve simulacije testova koji su Vam na raspologanju da biste se lakše fokusirali tokom dana testiranja. Iskoristite Internacionalni Akademski Centar u Beogradu - kao što spomenuh, oni nude pripreme za standardizovane testove i imaju materijale koji su Vam potrebni.

LIČNO ISKUSTVO: Polagala sam GRE kao deo prijemnog za doktorske studije. Priprema je klizila bez problema jer sam dovoljno rano počela da se spremam (na leto između prve i druge godine master studija, nekoliko meseci pre polaganja testa na jesen). Prošla sam dve Kaplanove knjige (Amazon link za primer knjige) i uzela nekoliko privatnih časova iz matematike u Beogradu, budući da se istom nisam bavila od kraja osnovne škole. Matematički deo GRE-a zaista nije bio težak; čak se ne sećam da sam morala učiti nov materijal, samo se podsetiti ideja iz osnovne škole. U poslednjih mesec dana sam svaki dan po sat do dva radila na tim knjigama, rešavajući sve zadatke i čitajući svaki paragraf. Skinula sam aplikacije za učenje novih reči, učila etimologije i pokušavala da olakšam sebi engleski učeći latinski. Svi napori su pomogli! :)

4. AUDICIJA

Propozicije za audicije za svaki instrument su uglavnom okačene na sajtu i izgledaju otprilike ovako, ukoliko ste limeni duvač. Željeni repertoar i detaljnost zahteva se razlikuju od škole do škole i zato, internet lopatu u ruke i - kopajte.

Postoje dva scenarija - da niste u mogućnosti da putujete na audiciju i da jeste. Ukoliko ne možete putovati, opcije su Vam sledeće:

1. VIDEO AUDICIJA. Prvenstveno morate da se raspitate da li je video audicija moguća. Većina škola koju znam dopušta ovakve audicije, specijalno kada im predočite da je to finansijski teret koji ne možete podneti u datom momentu. Slobodno pošaljite mejl profesoru koji bi Vam predavao instrument ili šefu odseka. Neke video audicije moraju biti snimljene odjednom, bez prekidanja snimka između dela, dok druge dopuštaju da se snimate kako god Vam odgovara i šaljete dela/stavove odvojeno. Oni bi Vam mogli tražiti Skajp audiciju, kao verziju video audicije uživo.

2. AUDICIJA U BEOGRADU/EVROPI. Neke škole šalju regrutere u inostranstvo da slušaju audicije lokalnog stanovništva. Jedna od tih škola je i Berklee College of Music, koji je bio u Beogradu više puta. Ukoliko Vaša škola ne nudi tu opciju, uvek možete proveriti da li je Vaš budući profesor na turneji po Evropi, da li prolazi kroz Vaš grad ili drži masterklas u obližnjoj zemlji. U tom slučaju bih preporučila da se javite mejlom i zamolite da razmotri izdvajanje sat vremena da svirate za njega/nju sa namerom da tako polažete audiciju.

Gorenavedene opcije su sasvim u redu jer ljudi razumeju da se okean preleće na krilima debljih novčanika.

SAVET: Ukoliko možete putovati, bacite se na planiranje oko 6 meseci unapred. Informišite se koji je najbolji način da prenesete svoj instrument, a da ne bude žrtva horor priča iz aviona. Pokušajte da pronađete jeftinije mesto za ostanak. Možete željenog profesora pitati ukoliko može da Vas poveže sa svojim studentima da sa njima razgovarate o tome da li neko može da Vam ponudi kauč da spavate. Generalno, Amerikanci otvaraju svoje domove bez mnogo problema i ugostiće Vas. (Moje društvo i ja smo primali razne studente koji su dolazili iz celog sveta da polažu audicije za našeg profesora.)

LIČNO ISKUSTVO: Za master studije sam polagala video audiciju, dok sam za doktorske radila video pre-screening i putovala na sve audicije. O tome ću pisati više u nekom od narednih postova!

5. DOKUMENTACIJA

Škole traže sledeće pri prijavi:

• motivaciono pismo (personal statement ili statement of purpose)

• transkripte i diplome (sudski prevod na engleski i originalnu verziju)

• pisma preporuke (najčešće 3)

• dokaz o finansijama (iz banke)

Preporučujem da rad na papirologiji počnete što ranije možete. Neretko sam čula da je život dovodio ljude u situaciju da teško dolaze do transkripata, sami sebi pišu pisma preporuke, unajmljuju nekoga da im piše motivaciono pismo, itd. Šta god da je Vaša situacija, počnite da se borite sa njom na vreme.

Najčešći izazov predstavlja dokaz o finansijama. Ovo je papir iz banke koji dokazuje da Vi (ili neko ko želi da garantuje za Vas - bilo roditelj, rođak, poznanik, sponzor, javna ličnost, ko god) imate sumu novca, koju je škola tačno u dolar prepisala, na raspolaganju tokom dolazeće školske godine. Neke škole izdaju formulare koje morate popuniti sa informacijama o stipendijama koje su Vam na raspolaganju, sopstvenom ušteđevinom, zajmovima, podrškom roditelja/sponzora, i time akumulativno dođete do sume. S obzirom da je u pitanju nekoliko desetina hiljada dolara, često se dešava da šira porodica uloži novac na jedinstven bankovni račun da bi podržala osobu koja ide na studije, ili se nađe neki dobročinitelj - stranac, sponzor - koji želi da tu garanciju izda. Ova suma novca je u zavisnosti od cene školarine u toj školi, kombinovano sa cenom života u tom gradu, što je još jedan razlog za razmatranje škola van metropola i hiperpopularnih mesta za studiranje. Razlika u brojci može biti ogromna - za lep univerzitet u manjem gradu će biti potrebno ~$20,000 kao dokaz, dok za studije u Njujorku će suma biti između $50,000-$60,000.

SAVET: Realnost jeste da je ovo ogromna suma novca - ali, postoje mnogi načini da se zadati uslov ispuni. Znam ljude kojima su poznate ličnosti dale finansijsku izjavu ili kojima su rođaci u inostranstvu dali podršku. Bilo je i onih koji nisu znali da u njihovoj široj porodici ima novca, jer je neko uspeo da sakupi za "crne dane". Ne oklevajte da pokucate na sva vrata i pitate za pomoć jer bi mnogi rado pomogli ambicioznim mladim ljudima!

LIČNO ISKUSTVO: Novac koji predstavite u dokazu o finansijama ne morate pipnuti - kao što ja nisam pipnula! (To je dobra vest za sponzore!) Kombinacijom punih stipendija za studiranje, asistentstva i novca koji sam dobila kao nagrade za svoje uspehe i pisanje, uspela sam da zaradim dovoljno novca da pokrijem sve troškove.