This blog is only available in Serbian!

Ovaj blog je posvećen svima onima koji žele da studiraju muziku u Americi. Blog sadrži dva elementa: moje lično iskustvo studija/rada u SAD-u i gostujuće blog postove sa savetima nekih od najinteresantnijih muzičara koje poznajem.

Nadam se da će vam biti od pomoći u pohodu na ciljeve!

 
 
Search

Muzikologija u Americi


Gostujući blog post napisala je Nevena Stanić, koja trenutno studira drugi master iz muzikologije na Frost školi muzike pri Univerzitetu u Majamiju, paralelno studirajući doktorske studije u Srbiji. Pored toga, Nevena radi kao asistent u nastavi na Frostu.


Zaposlila je svoj briljantan naučnički um da Vam približi poređenje studija muzikologije u Americi i Srbiji! :)

Nevena u Majamiju

Studirajući muzikologiju kao doktorand Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu i student master studija na Frost školi muzike pri Univerzitetu u Majamiju uočavam brojne prednosti i poneku manu studiranja ovog programa u Srbiji i u Americi. Kao asistent na nekolicini muzikoloških predmeta, primećujem da su studenti muzike u Americi vidno više posvećeni građenju svoje karijere još od prvih dana osnovnih studija. Mimo toga što je tržište zapošljavanja muzičara neuporedivo veće u odnosu na ono u Srbiji, oni su pragmatični, a i profesori na svojim predavanjima doprinose tome da ih podstaknu da budu usmereni od starta.

Moje profesorsko iskustvo u Srednjoj muzičkoj školi „Stanković“ u Beogradu, pre dolaska u Ameriku, bilo je ispunjeno lepim radom sa divnim mladim muzičarima od kojih većina nije ovako razmišljala kada se opredeljivala za fakultet. Da li srpski profesori greše u takvom pristupu? Moram priznati da sam se i ja bila malo ušuškala u sistemu, pa nisam bila vrlo pragmatičan savetovadac ali i da još uvek nisam dosegla takav nivo razmišljanja koji je u Americi deo svakodnevice. ZAŠTO JE SRBIJA SJAJNA ZA STUDIJE?

Mnogim muzičarima u Srbiji je generalno poznato da je sistem učenja muzike kod kuće mnogo zahvalniji nego u većini zemalja u inostranstvu iz sledećih razloga:

  1. Srbija ima privilegiju državnih institucija osnovnih i srednjih muzičkih škola,

  2. svi studenti muzičkih akademija imaju priliku da im studije budu finansirane iz budžeta i

  3. u Srbiji postoje 3 ispitna roka po semestru.

U Americi je sve drugačije. Morate uložiti mnogo novca u svoje obrazovanje i stiče se utisak da to dodaje na vrednosti Vašem i profesorskom pogledu na Vaše studiranje, tako da ni taj jedan ispitni rok po semestru obično ne predstavlja pitanje života i smrti kako se na prvi pogled čini, već samo sumiranje svih Vaših napora tokom semestra uz završni projekat i/ili usmeni ispit.

U Srbiji, studiranje muzikologije mi je donelo neprocenjivo iskustvo u naučnom radu i široko obrazovanje. Pošto je muzikologija interdisciplinarna nauka, muzikolozi se u svojim istraživanjima uvek osvrću rezultatima iz drugih oblasti (istoriji umetnosti, filozofiji, sociologiji, studijama jezika itd.), što sve nudi neiscrpan izvor informacija. Ovakav svet mi je predstavljen i ponuđen na kreativno raspolaganje na samom startu. Međutim, samo tokom osnovnih studija moja generacija (druga generacija studiranja „po Bolonji“, a verujem da se to ni danas nije mnogo promenilo) morala je da položi 88 (osamdeset osam) ispita! Možete li da zamislite taj nivo stresa kada za većinu ispita imate i pismeni i usmeni deo, kolokvijume i redovne domaće zadatke, svakodnevno vežbanje programa za ispit iz klavira ili sviranje partitura? Uz to, za visoke ocene (do prošle godine, verujem da se to još nije promenilo) morali biste da dosegnete 95 ili 85 poena što je vidna razlika kada A i B u Americi vrede 90 odnosno 80 poena. Iako možda zvuči zastrašujuće, ovo sve ukazuje na visok kriterijum katedre na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu.

Odsek muzikologije na Frostu posle ručka sa Jonathanom Sternom

TRAJANJE I PLAĆANJE STUDIJA

Suprotno sistemu u Srbiji, na mnogim američkim školama, među kojima je i Frost škola muzike, postoji objedinjeni program za muzikologiju i etnomuzikologiju zbog sve veće sličnosti u aktuelnim istraživačkim tendencijama i metodologijama u obe discipline. Sav muzikološki dril u Americi događa se na master studijama, koje traju dve godine, i doktorskim studijama, koje najčešće traju pet i šest godina. U Srbiji je to bolonjski maksimum studiranja, takođe. Ipak, za razliku od osnovnih studija, doktorske studije u Srbiji broj budžetskim mesta je vrlo limitiran, a nakon treće godine predviđene za završetak programa, sve ostale godine moraju – da se plate. U Americi se doktorske studije najčešće ne plaćaju, već univerziteti plaćaju Vama da radite na projektu i budete njihov asistent, pošto su finansijski obezbeđeni zahvaljujući paprenim osnovnim i master studijama od kojih ubiraju novac za formiranje dobrog doktorskog programa.

ASISTENTSTVO

Fokus oba sistema je da Vas, kao postdiplomca, pripremi za budućeg profesora. U Srbiji se to odvija kroz časove metodike nastave određenih predmeta na master studijama nakon čega postajete kompetentni da predajete u školama. Ono što je fascinantno za američki sistem, a trenutno neprimenjivo za srpski, je to da na doktorskim studijama u Americi SVAKI student najčešće dobija puno asistenstvo i priliku da koncipira i predaje sopstveni kurs tokom makar dve godine svojih studija i na taj način se priprema za profesora na visokoškolskoj ustanovi. Sistem, naravno, diktira univerzitetsko tržište. Slično tome, na master studijama, fakultet se trudi da svakom studentu dodeli makar neki procenat asistentstva.

Međutim, ukoliko ste dovoljno vredan kandidat za puno asistenstvo (koje podrazumeva 20 sati rada nedeljno), budite spremni na veliki angažman uz redovne studentske obaveze. Taj rad će Vam doneti neprocenjivo iskustvo u nastavi, ocenjivanju, saradnji sa studentima na njihovim seminarskim radovima, testovima, u nastavnoj administraciji ili drugim vanrednim aktivnostima. Na kraju, ovo jeste sistem koji donosi obostranu dobit; univerzitetima uštedu jer većinu posla koji profesori i/ili asistentni obavljaju u Srbiji, u Americi obavljaju samo asistenti, a asistentima donosi, pored velikog iskustva, i adekvatnu zaradu.

Sa svojim ansamblom, Tanguangom

NOVOMUZIKOLOŠKA STRUJA

Ukoliko planirate da se usavršavate kao muzikolog u Americi, imajte u vidu:

  1. da je pristup istraživanju čvrsto zasnovan na novomuzikološkoj struji. To znači: kontekst, kontekst, kontekst, pa tek onda muzička analiza. Iako je kontekstualizacija vrlo važna za muzikologe širom sveta, u Americi se oseća izrazita potreba za pre svega društvenom i političkom konotacijom istraživačkog materijala;

  2. da je Amerika pravo mesto za Vas ako se interesujete za muziku Latinske Amerike, Afrike, Azije ili Australije, a uz to ćete imati priliku da aplicirate za brojne grantove koji vam mogu obezbediti putovanje na istraživački teren;

  3. da, ako ste izvođač, teoretičar ili kompozitor, a želite da postanete muzikolog – Amerika je pravo mesto za Vas. (Verujem da ovo zvuči šokantno svim srpskim muzikolozima, naročito ako se osvrnemo navedenu priču o zahtevima tokom osnovnih studija muzikologije.)

DISKUSIJE, A NE PREDAVANJA:

Kada sam počela studije u SAD, pitala sam se kako je to moguće da američki doktori muzikologije vladaju svim neophodnim informacijama važnim za opštu polaznu istraživačku ili predavačku bazu

  • nakon samo šest semestaralnih kurseva istorije muzike na osnovnim studijama (za razliku od makar dvadeset u Srbiji),

  • i bez analitičke osnove pre studija (koju srpski muzikolog usvoji u srednjoj muzičkoj školi kroz časove kontrapunkta, harmonije, muzičkih oblika i istorije muzike)?

Ubeđena sam u delotvornost jednog faktora: studiranje je mnogo efikasnije ukoliko čas vode studenti ravnopravno sa profesorom. Diskusija, a ne predavanje, je osnovni vid nastave na postdiplomskim studijama, ali u velikoj meri i na osnovnim studijama. Studenti se ne ustručavaju da pitaju i najopštije pojmove, nisu u strahu od osuđivanja, slobodno izražavaju svoje ideje o nekoj temi čak i kada njome površno vladaju i tako zaista mnogo napreduju. Sada kada imate najopštiji uvid u pros i cons studiranja muzikologije u Americi: pametno osmislite svoje ciljeve. Ako se opredelite za novo muzikološko iskustvo, imate Kseniju - pravu osobu kojoj možete da se obratite u vezi sa aplikacijom (meni je beskrajno pomogla u procesu)! Srećno!

©2020 by Ksenija Komljenović