©2020 by Ksenija Komljenović

This blog is only available in Serbian!

Ovaj blog je posvećen svima onima koji žele da studiraju muziku u Americi. Blog sadrži dva elementa: moje lično iskustvo studija/rada u SAD-u i gostujuće blog postove sa savetima nekih od najinteresantnijih muzičara koje poznajem.

Nadam se da će vam biti od pomoći u pohodu na ciljeve!

 
 
Search

Od studiranja klavirske saradnje u Njujorku do Dudamela i Dominga

Milena Gligić, korepetitor za Los Anđeles Operu i Los Anđeles Filharmoniju, redovno sarađuje sa nekim od najvećih imena u oblasti klasične muzike. Njen put je vodio po mnogim obrazovnim institucijama po Srbiji, a zatim i Americi. Milena je, superherojski, sažela svoje ogromno iskustvo u ovaj kratak gostujući blog post!

Moj tok studija

Posle završenih osnovnih studija klavira i specijalizacije za kamernu muziku, odlučila sam da odem na master studije u Americi. Želela sam da sviram raznovrstan repertoar u različitim sastavima i istražujući, otkrila sam ceo pravac studija iz oblasti klavirske saradnje - collaborative piano. Takav program kod nas tada nije postojao, u Evropi ih je bilo samo par, a Amerika je vrvela od njih.


Našla sam se na Mannes College-u u Njujorku studirajući Collaborative Piano sa fokusom na vokalni repertoar. Mislila sam da bi to bilo prigodno, s obzirom na moje interesovanje za pevanje kojim se i sama bavim, zatim i za jezike, koje sam želela da usavršavam. Na Mannes-u mi se otvorio ceo novi svet: dikcija, poezija, rad na tekstu i interpretaciji, kao i razvijanje veština kao što su sviranje šifrovanog basa, čitanje partitura, čembalo i dirigovanje. Sviranje klavira se podrazumeva i očekuje se već visok nivo. U tom smislu studije su bile jako fokusirane i specijalizovane za nekoga ko baš želi da se posveti radu sa pevačima. Meni to nije bilo dovoljno pa sam na doktoratu na Univerzitetu u Merilendu proširila repertoar na raznovrsnu kamernu muziku.

Razlike između studiranja u Americi i Srbiji


U poređenju sa našim studijama, Amerika daje bolji fokus, ali studije kod nas definitivno pružaju bolju osnovu i sveobuhvatnije razumevanje muzike. Isto tako, naši muzičari generalno imaju bolju tehniku jer kreću jako rano i sa strožom disciplinom. U Americi se muzika pre osnovnih studija uglavnom uči privatno, tako da nivoi studenata mogu da budu prilično različiti.

Sećam se da sam se smejala svom prijemnom ispitu na doktorske studije. Deo ispita iz istorije i teorije muzike je bio ravan nivou ispita koji sam polagala na prijemnom za srednju muzičku školu u Srbiji! Zapravo, smatram da je široko obrazovanje koje sam stekla u MŠ "Kosta Manojlović" u Zemunu bilo toliko visoko da nisam imala mnogo šta da dodam ni na FMU, a kamoli u Americi.

Školovanje u Americi je praktičnije i odlično je za nadograđivanje veština i znanja koje je osoba već stekla kod nas. Mislim da ne bih bila ni upola tako dobar muzičar da nisam prošla kroz naš obrazovni sistem u Srbiji.


Plaćanje studija

Vrlo bitna stvar za sve one koji žele da se otisnu daleko: studije u Americi su VEOMA skupe! Ja sam igrom slučaja uzela američki kredit da bih platila prvu godinu na Mannes-u i taj novac i dalje vraćam, duplo! Na doktoratu u Merilendu nisam napravila istu grešku: otišla sam tamo gde sam dobila punu stipendiju. Kada se dobije puna stipendija, to znači da škola želi da ulaže u studenta i da će mu dati brojne prilike da se pokaže. Naravno, bitno je da škola ima ime, ali je bitnije da se imaju prilike i da se stiču veštine. Na Mannes-u sam morala mnogo da se borim (mada, možda mi je bilo mnogo teško i zato što mi je bila prva godina u novoj sredini gde nisam imala nikakve kontakte), a u Merilendu mislim da sam bila tretirana sa više poštovanja i imala sam više mogućnosti.


Čemu služi leto

Iz mog iskustva, ono što mi je otvorilo najviše vrata u profesiji su letnji festivali. U Srbiji studenti idu na raspust, a u Americi na intenzivan letnji rad gde se skupljaju najbolji muzičari iz različitih krajeva Amerike i najbolji profesori sa različitih univerziteta. To su institucije vredne pravog ulaganja, gde se upoznaju nove kolege i stvaraju nove mogućnosti za napredak i dalji razvoj karijere.


Milena Gligić je pijanistkinja i pevačica koja trenutno živi u Americi i radi kao korepetitior za Los Anđeles Operu pod vođstvom Plasida Dominga i Los Anđeles Filharmoniju pod vođstvom Gustava Dudamela. Kao pevačica profesionalno nastupa sa brojnim vokalnim grupama u oblasti Los Anđelesa, kao solista ili član hora. Završila je doktorat na Univerzitetu u Merilendu, studirala master studije na Mannes College-u u Njujorku, a prethodno završila osnovne studije klavira i specijalizaciju iz kamerne muzike na FMU u Beogradu. Radila je kao korepetitior na Bard College-u u državi Njujork, u MŠ "Josif Marinković" u Vršcu, sa dečjim horom "Kolibri" u Beogradu, i imala je preko 400 nastupa širom sveta kao pevačica i pijanista Akademskog hora Collegium Musicum pod vođstvom Darinke Matić-Marović. Pored toga, završila je i džez pevanje u MŠ "Stanković" u Beogradu i solo pevanje u Vršcu. U slobodno vreme bavi se folklorom i trenutno nastupa sa bugarskim ansamblom Horotroptzi u Los Andjelesu.