This blog is only available in Serbian!

Ovaj blog je posvećen svima onima koji žele da studiraju muziku u Americi. Blog sadrži dva elementa: moje lično iskustvo studija/rada u SAD-u i gostujuće blog postove sa savetima nekih od najinteresantnijih muzičara koje poznajem.

Nadam se da će vam biti od pomoći u pohodu na ciljeve!

 
 
Search

Studije gitare u SAD-u

Novi gostujući blog post napisao je Momčilo Moma Aleksandrić, gitarista i asistent na University of Minnesotta School of Music. Momčilo je svoje bogato iskustvo sa lakoćom artikulisao, u nadi da će njegovo iskustvo pomoći nekome od vas! 📷Iako sam tek nešto manje od dve godine u SAD, daću sve od sebe da vam u tekstu koji predstoji predstavim neke bitne aspekte kojih nisam bio dovoljno svestan pre odlaska na studije. Na samom početku je bitno napomenuti da, koliko god se ja trudio da vam objektivno opišem svoja iskustva, to će biti samo mali uvid u sve ono sa čime ćete se susresti kada zaista dođete na studije. Svoje viđenje studiranja u SAD ću izneti u nekoliko stavki za koje mislim da su bitne, a koje bi mogle da posluže prvenstveno studentima muzike tačnije gitaristima, ali u nekoj meri i svim ostalim ljudima zainteresovanim za master ili doktorske studije iz drugih oblasti. Takođe bih vam savetovao da pre odlaska na studije prikupite iskustva od što većeg broja ljudi, i da budete vrlo pažljivi u donošenju zaključaka.

PRE STUDIJA: KOJI UNIVERZITET ODABRATI? Smatram da pri odabiru univerziteta treba voditi računa o nekoliko bitnih stavki:

  • Adekvatni uslovi za napredovanje;

  • Finansijska stabilnost;

  • Ostalo;

Sa razlogom sam stavio adekvatne uslove za napredovanje na prvo mesto, iako verujem da će većini ljudi iz Srbije finansijska stabilnost biti najbitnija, što je razumljivo. Pod adekvatnim uslovima podrazumevam sledeće:

  • Želite da budete deo klase kod profesora/mentora od kojeg verujete da imate mnogo da naučite i koji ima uspešne studente, ili deo studijskog programa u okviru kojeg ima više uspešnih profesora, pri čemu će vam sama radna atmosfera biti od značaja čak i ako ne budete radili direktno sa željenim profesorom;

  • Želite da budete deo nekog značajnog univerziteta, i zanima vas da se obrazujete iz više oblasti, što je u SAD takođe moguće;

Na sajtovima svih univerziteta u SAD imate elektronske adrese profesora. Ne oklevajte da im pošaljete mejlove i pitate sve što vas zanima. Takođe, ne ustručavajte se da ih podsetite na svoj mejl jednom ili više puta, budući da su neki profesori zaista prezauzeti. Što pre naučite da ne oklevate u ovakvim stvarima, život će vam postati lakši, i verujte da jedan mejl poslat u pravom trenutku može da otvori mnoga vrata. Ono što je još bitnije je da preko svojih poznanika i njihovih poznanika dođete do što više ljudi koji su bili deo nekog studijskog programa i da se raspitate kakva je atmosfera i da li su ljudi zadovoljni. Ovo je najbolji način da se saznaju mnoge stvari, a najmanje što želite je da se pokajete jer se niste dobro raspitali unapred. Takođe vam savetujem da pregledate sajtove što većeg broja univerziteta i pošaljete što više mejlova, što će zahtevati dosta vremena.

Momčilo u Miniapolisu

Finansijski aspekt je takođe veoma bitan. Ukoliko ste gitarista, prilikom studiranja master ili doktorskih studija morate dobiti poziciju saradnika u nastavi da biste imali dovoljno novca za život (ili dobiti dodatnu stipendiju za troškove života pored one koja pokriva školarinu, što je, čini mi se, dosta teže ostvarljivo za studije gitare). Moj savet je da date sve od sebe da dobijete zaposlenje na Univerzitetu sa maksimalnim brojem sati rada u toku nedelje, što je za internacionalne studente do 20. To će vam uglavnom biti dovoljno da pokrijete troškove života. Takođe, morate biti sigurni u to da će vam fakultet pokriti sve troškove studija, budući da su to nenormalno velike pare za naše standarde, a verujte i za američke. Takođe, dobro se raspitajte o taksama koje morate da plaćate univerzitetu na semestralnom nivou, a koje uglavnom plaćaju i studenti koji imaju pokrivenu školarinu kao i maksimalan broj radnih sati. Ukoliko se sve brojke poklope, zarađivaćete dovoljno novca od univerziteta na osnovu držanje nastave i imaćete dovoljno vremena da se posvetite napredovanju u svojoj oblasti.

Lično smatram da će u normalnim uslovima student iz Srbije imati finansijskih sredstava da dva puta godišnje otputuje u Srbiju, kao i uslove da barem jednom u semestru otputuje na festival (ili bilo koji drugi događaj u interesnoj sferi) unutar ili izvan savezne države u kojoj studira. Ovo su stvari o kojima treba razmišljati na vreme, i mislim da je neispunjenje ovih aspekata jedan od razloga zbog kojeg se neki ljudi vraćaju nezadovoljni sa studija u SAD.

Pod tačkom ostalo podrazumevam bilo šta što jednog mladog čoveka zanima a nije direktno vezano za same studije. Ono što mi trenutno pada na pamet je sam grad u kojem se univerzitet nalazi. Neki univerziteti u SAD su smešteni u univerzitetske gradove koji su izolovani od većih gradova. Ja studiram u velikom gradu (Twin Cities – Mineapolis i Sent Pol) gde postoji ogroman broj najrazličitijih događaja svakog dana, od sportskih preko umetničkih do noćnog života itd. Jedina mana ovog grada je što su zime duže i hladnije. Međutim, ja ovo posmatram samo kao izazov da se upražnjavaju zimski sportovi, i pronađe dodatna motivacija da se ode na neko tropsko mesto u toku zime, pa sam tako ove zime bio na Festivalu u Majamiju, a sledeće idem na Festival na Tajlandu.

Momčilo sa svojim studentima

ŠTA OČEKIVATI U TOKU STUDIJA GITARE U SAD?

Jedna od boljih strana studija gitare u SAD je nepregledan broj mogućnosti koje postoje. Ovo koliko je dobro toliko je i opasno, budući da uglavnom morate sami da gradite put ka tim mogućnostima i donosite odluke u kojima je faktor rizika (finansijskog) nekada veoma izražen. U SAD postoji veliki broj gitarskih udruženja koja imaju svoje festivale, koncertne sezone, predavanja itd. Svaki univerzitet koji ima gitarski program uglavnom ima i svoju koncertnu sezonu. Mislim da ljudi nisu dovoljno svesni potencijala koji ovakva situacija otvara, ne toliko za takmičenja (o kojima većina mladih gitarista prvenstveno razmišlja) već za povezivanje sa najuspešnijim ljudima iz struke, učenje, i prikupljanje dragocenih iskustava i informacija. Savet koji bih dao svakom mladom gitaristi koji je na pragu dolaska na studije u SAD je da pokuša da ode na što bitnije festivale sa ciljem da uči i povezuje se sa najznačajnijim ljudima u “poslu”, a ne samo da osvoji nagradu na takmičenju, koja nekada ne znači mnogo više od kratkoročne finansijske dobiti.

Kako ne bi ispalo da pričam prazne priče, navešću primer ovogodišnjeg festivala u Majamiju koji sam posetio. Kada je reč o povezivanju, imao sam priliku da zahvaljujući tom aspektu dobijem poziv da održim predavanje na Festivalu. Kao jednom od predavača, Univerzitet u Minesoti na kojem studiram mi je pokrio deo putnih troškova. Imao sam priliku da sviram u finalnoj etapi takmičenja sa vodećim mladim gitaristima današnjice, i što je još bitnije, da razmenim neprocenjiva iskustva sa njima. Takođe, ostvario sam poznanstvo sa najvećim menadžerom za klasičnu gitaru u SAD, kao i mnogim drugim uspešnim gitaristima. Ovo su neprocenjiva iskustva koja će vam pomoći da pronađete svoje mesto u gitarskom svetu.

Međutim, čak i ukoliko ne posećujete festivale, kada studirate u gradu kao što je Mineapolis, prilike za učenje i povezivanje će dolaziti do vas, budući da ćete imati šansu da slušate koncerte vodećih svetskih gitarista, kao i da imate master-klasove sa uspešnim umetnicima kao što su Šeron Izbin, Vladimir Gorbač, i mnogi drugi.

Postoji ustaljeno viđenje da ljudi iz SAD nisu dovoljno dobri u klasičnoj gitari, kao i nekim drugim muzičkim instrumentima. Ovo je samo donekle tačno, budući da su to pojedinci koji uglavnom počinju ozbiljno da se bave klasičnom muzikom tek na studijama, dok se u Srbiji klasična gitara uči već od trećeg razreda osnovne škole. U ovakvom sistemu postoje neka sasvim drugačija pravila, na koje čovek treba što pre da se navikne.

Momčilo na dodeli nagrada u Majamiju

Primera radi, susrešćete se sa ozbiljnim takmičenjima na kojima se u prvoj etapi svira 7 minuta, u finalnoj 10 minuta, a pritom u svakoj treba da odsvirate dve kompozicije različitih stilova. Ovo je veliki problem za mene i neke moje kolege iz Evrope, budući da skoro sva dela koja prvenstveno želim da sviram na takmičenjima traju preko 10 minuta. Takođe, postoje takmičenja sa ozbiljnim nagradama na kojima svirate delove kompozicija, a o plasmanu odlučuje samo jedan član žirija. Na ovakve stvari ne treba gledati negativno, već ih treba shvatiti kao izazov. Ono što je sigurno je da će se gitaristi iz SAD daleko bolje snalaziti pri ovakvim pravilima, i nekada postizati bolje rezultate od pojedinaca koji su objektivno prošli kroz ozbiljnije školovanje i usavršavanje gitarskih veština.

Što se tiče nastave gitare koju saradnici u nastavi drže na Univerzitetu, to su uglavnom grupni kursevi namenjeni početnicima sa celog univerziteta, kao i individualni kursevi za one studente koji već imaju neko znanje, od kojih će nekolicina želeti da svira klasičnu gitaru. I u samoj nastavi ćete se susresti sa privikavanjem na “nova pravila”, odnosno sa činjenicom da se neke stvari iz našeg sistema rada jednostavno ne podrazumevaju. Ono što meni lično prija u ovakvom radu je sloboda koju imam, a koja se odnosi na to da mogu sam da organizujem plan rada od grupe do grupe, kao i da eksperimentišem u nastavi. Ovo je neprocenjivo iskustvo koje bih u Srbiji teško mogao da ostvarim.

Na samom kraju, opet bih naglasio da ćete se iznenaditi koliko se stvari na koje smo navikli jednostavno ne važi u SAD. Morate biti spremni na svakodnevno učenje i otvaranje ka novim mogućnostima, pri čemu će deo njih u ovakvom sistemu svakako nailaziti. Što se tiče onih ostalih a verovatno i najuzbudljivijih mogućnosti, na vama je da se upustite u ozbiljan rad i sami stvorite uslove za njihov nastanak.

©2020 by Ksenija Komljenović