This blog is only available in Serbian!

Ovaj blog je posvećen svima onima koji žele da studiraju muziku u Americi. Blog sadrži dva elementa: moje lično iskustvo studija/rada u SAD-u i gostujuće blog postove sa savetima nekih od najinteresantnijih muzičara koje poznajem.

Nadam se da će vam biti od pomoći u pohodu na ciljeve!

 
 
Search

Filmska muzika na Berkliju


Treći u nizu gostujućih blog postova napisao je Vladimir Tubić. Vladimir će Vam opisati svoje iskustvo studiranja filmske muzike na Berkliju, kao i šta on danas radi. Iz ličnog iskustva, rekla bih da je upravo ova kombinacija studijskog programa i škole (pored superpopularnog studiranja pevanja na Berkliju) ona za koju najčešće čujem da ljudi iz Srbije imaju želju da studiraju u Americi!


Veoma ukratko o meni, pre odlaska na Berkli


Počeo sam relativno kasno da se bavim muzikom, prvo formalno muzičko obrazovanje sam primio na džez odseku Stankovića sa 19 godina (tada to još nije bio “pravi” odsek u srednjoj školi). Dugujem veliku zahvalnost Tihomiru Jakšiću za časove džez teorije i velikom Danilu Karamarkoviću za teoriju i gitaru.


Berkli je u to vreme bio želja, ali nije bilo uslova da se ostvari.


Upisao sam Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, a naporedo sa studijama svirao po beogradskim klubovima i raznim privatnim proslavama. Kombinacija koju ne preporučujem, ali u tim godinama sve se može.


Na veliku sreću naišao sam na Roberta Haubera kao profesora aranžiranja.


Po završetku studija sam radio posao nevezan i za muziku i za sport u privatnoj firmi, i praktično skoro potpuno prestao da sviram, razočaran mogućnostima za nastavak muzičke karijere - “tezga” mi se prilično smučila, a autorski rad nije delovao kao moguć izvor prihoda.

Snimao sam ambijentalnu muziku, sam za sebe, samo u trenucima kada dođe inspiracija, i nikad ništa nisam uradio sa njom.


Audicija


Ne sećam se na koji način sam čuo da će Berkli prvi put održati audiciju u Srbiji (2009), u organizaciji Vladimira Đorđevića tj. “Multikultivatora”. Otišao sam više iz radoznalosti nego sa idejom da ću otići na studije - hteo sam da vidim ko će sve doći, i da odslušam radionice koje su prethodile audiciji.


Verujem da je o procesu audicije već dosta toga poznato... Nakon mesec dana dobio sam pismo od Berklee College of Music u kom je pisalo da sam primljen uz delimičnu stipendiju. Roditelji su me podržali, čak i pogurali ka odluci da odem iako sam smatrao da sam već mator da počinjem nove (i skupe) studije u 31. godini. Usledila je epska borba sa papirologijom i u avgustu 2010. sam stigao u Boston.


Zahvalnost Dimitriju Vasiljeviću što je primio Jasnu Đuran i mene kao cimere. Ipak, početak je bio malo je reći naporan, s obzirom da su prethodni “letnji” (Brzi Gonzales) stanari uništili nameštaj i ostavili stan u stanju koje je samo bacač plamena mogao da popravi. Usledili su dani čišćenja, nabavke svega od kreveta do kutlače, a sve naporedo sa tzv. orijentacijom na koledžu – sastanci, instrukcije, polaganja, kulturni šok.


Početak studija


Savet #1 koji moram da dam svima koji bi da idu – engleski jezik ne sme da bude problem! Mnogi studenti su morali da odrade 1-3 nivoa nastave engleskog za strance, što mnogo košta i zauzima kredite za bitnije predmete. Takođe, imali su mnogo problema sa razumevanjem zadataka.

Drugo - nemojte odlaziti dok niste savladali sve što možete ovde! Pripremite se koliko je god moguće, jer sistem u SAD dozvoljava tzv. “testing out”, uz opcione placement ispite pred početak nastave. Nemojte potcenjivati znanje stečeno u našim muzičkim ustanovama, može se pokazati kao veoma vredno!


Uz 6 ispita koje mi je Berkli na veliko iznenađenje priznao sa FSFV, kao deo “liberal arts” (ne-muzičkih) predmeta, i sve što sam uspeo da položim u nedelji pre početka, dobio sam status studenta 3. semestra!


Umesto preskočenih nivoa harmonije, ear training-a, aranžiranja i engleskog jezika za strance, već u 1. semestru sam izabrao da popunim fond časova uvodnim kursom u smer Film Scoring, što je učvrstilo moju odluku da odmah i odaberem taj smer. Usled ograničenog broja mesta, tada je bio neophodan razgovor sa chair-om (šefom) FS odseka, a sada je neophodan čak i mini-prijemni ispit. Sa regularnim statusom, morao bih da čekam do 3. semestra, što je ogromna razlika.

Takođe, napredni status mi je dozvolio da ranije biram kurseve, profesore, termine, što je umnogome uticalo na kvalitet mojih studija. Najbolji profesori se razgrabe brzinom svetlosti. Najpoželjniji predmeti se uopšte ni ne mogu dosegnuti ako se krene od nule, a to su upravo oni radi kojih se prelazi okean i odvaja od porodice i prijatelja.


Sistem studija


Sa tim u vezi, samo 1. semestar nam je bio “nacrtan” i spakovan od strane koledža. Već 2. smo morali sami da ukomponujemo, vodeći računa o terminima, broju kredita, smeru koji smo želeli, preduslovima koji moraju biti ostvareni, pa i (ne)poželjnim profesorima. Nimalo lak zadatak, koji iziskuje istraživanje pre nego što se otvori registration for courses, pritom usred tekućeg semestra.


Kao neko ko ima iskustva i sa domaćim sistemom studija i sa onim u SAD, mogu da kažem da su ondašnje studije na neki način napornije – ako radite kako treba!

Da pojasnim – nema ispitnih rokova. Uglavnom je akcenat na izradi projekata, od kojih su najveći midterm i finals week. Onog trenutka kad se završi nastava, slobodni ste kao ptica na grani. Ali to znači da pored nabavke/pripreme hrane i sl. kućnih poslova, putovanja do kampusa, verovatno posla na koledžu, druženja sa novim prijateljima itd. - pohađate nastavu i spremate nimalo naivne projekte.


Suparnici – saradnici?


Ako želite samo da prođete u sledeći semestar, lako je dobiti prelaznu ocenu (ok, treba biti posebno uporan pa da se padne)... Ali niko od internacionalnih studenata nije zato došao na drugi kontinent da studira. Svi su tu da uzmu najviše što mogu od znanja koje im se pruža, da ostvare kontakte i ostave utisak na druge studente. Jer tamo vas brzo nauče da ostali nisu konkurencija, već sutrašnji mogući saradnici.


Tu je poenta ovog dela izlaganja – ako želite maksimalan kvalitet projekata, i ocene koje idu uz to, potreban je veoma ozbiljan rad u kontinuitetu! Za vreme midterm-a i finals-a redovna slika je bila Facebook pun prijatelja u 4 noću, i zauzete radne stanice u FS kabinetima! Allnighter nije hiperbola, zaista se radilo po celu noć.


Ako želite da budete iznad proseka (a želite), imajte na umu da su svi tu prisutni izabrani iz celog sveta, i da imaju visok nivo relevantnih sposobnosti – teorija, instrument, produkcija, notacija, orkestracija, aranžiranje...


Neki od kolega su imali sposobnosti od kojih mi je vilica pala na pod... Neki su u skoro svemu bili bolji od mene! Poražavajuće na početku. ALI – koliko sam naučio od profesora, toliko sam naučio i od kolega studenata. Ako vredno radite, u ovakvom okruženju napreduje se nezamislivo brzo, što shvatite tek kad je semestar gotov, projekti izrađeni, i pritisak nestane.


Imao sam tu sreću da nađem zajednički jezik sa grupom studenata iz Španije, zahvaljujući sličnom smislu za humor, i generalno, mentalitetu. Kasnije se pokazalo da su jako napredni, i uz njih sam stekao neka od znanja o orkestraciji, dirigovanju i notaciji u Sibelius-u. Zauzvrat, mogao sam da pomognem sa džez stranom teorije, pop/rok muzikom i sl.


Pohađao sam časove dirigovanja 6 semestara (samo 2 su obavezna, ostali su mogući za određene smerove), muzike za video igre, udaraljki, muzike za mjuzikle, svirao u keltskom i afro-kubanskom ansamblu, radionici afričkih stilova gitare, prisustvovao probama Berklijevog simfonijskog orkestra, išao na događaje vezane za etničku muziku i instrumente iz raznih delova sveta...




Rezultati


Na studije sam došao sa odličnim razumevanjem harmonije i donekle aranžiranja, kao solidan (mada zarđao) gitarista, sa određenim nivoom na klavijaturi, i prilično naslušan raznih stilova muzike – neophodan preduslov za nekoga ko želi da se bavi muzikom za medije.


Nisam poznavao rad u programima za notaciju a ni pravila i konvencije dovoljno, nisam umeo da dirigujem ni 4/4, a kamoli promene metra, poznavao sam Cubase ali ipak amaterski, nisam ni probao da sinhronizujem muziku uz video, nisam pisao za orkestarske instrumente niti sam ih dobro poznavao... Moje iskustvo bilo je vezano za pop, rok i džez.


Poslednje iskustvo na Berkliju je bilo uživo izvođenje muzike za nemi film u bostonskim bioskopskim salama. Ekipa od odabranih 6 studenata-kompozitora je pod nadzorom profesora komponovala, producirala muziku uz pomoć virtuelnih instrumenata u Digital Performer-u (pandan Cubase-u).

Pripremili smo svako svoju partituru i deonice za ansambl (notacija, štampa, povez). Napravili smo svako svoj video sa streamer-ima za laptop (linije koje prelaze preko filma i daju osećaj tempa), jer je trebalo izvesti muziku savršeno sinhronizovano sa filmom na platnu; svako je dirigovao svoju deonicu, uz neprimetno predavanje palice. Žanr je bio komedija, što je umnogome otežavalo zadatak.


Film je uspešno prikazan (i odsviran), i uzeo sam ga kao primer jer najbolje odslikava sve sposobnosti koje su mi bile daleke, stečene tokom studija, za 7 semestara.


Posle studija


Ukratko, iz raznih razloga nisam želeo da ostajem u SAD, svestan da će to uticati i otežati moju karijeru. Stigla su i dva mala deteta, a ja (i dalje) nisam spreman da žrtvujem porodični život, što bi preseljenje u L.A. značilo. Sa mog smera 90% kolega je u Los Anđelesu, centru filmske industrije, i uglavnom se prilično dobro snalaze – još ne na velikim filmovima, ali uspevaju da se održe.


Bez mnogo okolišanja, moj početak je bio Sizifov posao, jer sam pokušao da uspostavim posao na daljinu. Naša industrija zabave ne pruža mnogo mogućnosti nekome ko je na početku ove karijere, a takođe sam i želeo da ostanem u kontaktu sa kolegama i usmerio energiju ka radu sa njima.


Posle 4 godine to je proces koji i dalje traje, ali ima uzlaznu putanju. Ispostavilo se da mi najveći deo posla čini orkestracija i rad u Sibelius-u, i to sa kolegom sa studija. U tom svojstvu radio sam i na nekim visokobudžetnim video igrama i filmovima, i dobijao projekte pravo iz studija određenih holivudskih kompozitora. Samo za mali broj sam dobio kredite na IMDb-u ali i to mi olakšava nastavak karijere.


Pored toga, radio sam na velikom broju raznovrsnih projekata – audio editing, transkripcija, produkcija, zapravo bilo šta vezano za muziku što je imalo veze sa mojim sposobnostima.Verovatno najčudnije što sam imao je aranžiranje arapskih pesama za muzičku kutiju.


Savet sa music business časova sa Berklija –

“Ako te pitaju da nešto uradiš, znači da si spreman”!


Pored toga radio sam na originalnoj muzici za dokumentarne filmove koji se bave temama vezanim za srpsku istoriju, u režiji Boška Milosavljevića, velikog entuzijaste i profesora gimnazije, i za video igru predstavljenu ove godine na GameUp događaju u Kinoteci.


Savet za kraj – ako razmišljate o odlasku na studije filmske muzike, procenite dobro na koliko ulaganje novca i truda ste spremni, da li želite da živite u inostranstvu, koje su vam sposobnosti i podloga.

To je karijera koja traži mnogo odricanja, neprospavanih noći, često rad vikendom i praznicima, konstantno usavršavanje u mnogim oblastima, od umetničkih do tehničkih. Ne mogu da je preporučim kao lak i siguran način života.

Vaša želja mora biti jača od svega navedenog.

--

https://soundcloud.com/vladimirtubic

http://vtubic.wix.com/vladimirtubic

http://www.imdb.com/name/nm7715457/

©2020 by Ksenija Komljenović